Kvantna zapletenost i psihi¿ka sinhronost

Mnogo vijekova, vansenzorne percepcije sli¿ne telepatiji, predznacima budu¿nosti i vidovitosti smatrane su länim maštarijama, iluzijama ili izumima.
Materijalisti¿ki pristup raširen u nau¿nim krugovima apriori negira bilo kakvu "duhovnu" stvarnost. Razlog je taj što se ove stvarnosti ne mogu provjeriti u laboratoriju.
Uprkos tome, svi ljudi imaju iskustva sli¿na onima koja nauka negira. Na primjer, mo¿emo se sjetiti neobjašnjivih dogäaja, predznaka budu¿ih dogäaja ili snova koji se ostvaruju.
¿esto smo imali koristi od ovih iskustava. To pokazuje da to nisu bila iluzorna iskustva.
Ovi fenomeni nisu rijetki i pogäaju sve. Neki u¿enjaci, obdareni otvorenijim umom, htjeli su se nau¿no pozabaviti tim problemom. Pitali su se postoji li näin da se razumiju ekstrasenzorna iskustva bez pribjegavanja okultizmu, mitologiji ili pseudo-religijskoj filozofiji. Knjiga iznosi iskustva ovih isträiväa.
Sada se konäno pojavljuju dokazi koji nau¿no pokazuju postojanje višeg nivoa svesti.
Postoji "kolektivni um" koji sadr¿i ideje i misli zajedni¿ke ¿itavom ¿ovje¿anstvu. Ovo je psihi¿ki kosmos, koji mo¿emo koristiti u svoju korist. Iz ovog kosmosa primamo signale i informacije.
1980. godine eksperimentalno je potvr¿eno "kvantno zapletanje".
Ovo svojstvo je tipi¿no za elementarne ¿estice.
Sve ¿estice (atomi, elektroni, fotoni) mogu me¿usobno komunicirati bez trpljenja ograni¿enja prostora i vremena.
To je oštro u suprotnosti s pretpostavkama materijalisti¿kog gledišta.
Komunikacija izme¿u elementarnih ¿estica dogäa se u dimenziji koja nije podlo¿na poznatim zakonima fizike. Ova dimenzija se mo¿e usporediti s "Univerzalnim umom".
Eksperimenti "Projekta globalne svesti" sprovedeni na Univerzitetu Princeton nesumnjivo su pokazali postojanje svesti o svetu.
Knjiga opisuje takozvanu teoriju "kolektivne podsvijesti" koju je razvio poznati psihoterapeut Carl Gustav Jung. Jungova teorija je vrlo sli¿na neoplatonskom konceptu "Anima mundi". Te teorije su potvr¿ene u predvi¿anjima kvantne fizike, koja su razvili ugledni nau¿nici i nobelovci.
Kvantna fizika dokumentuje postojanje nivoa koji se naziva "ne-lokalni". Na ovom nivou, elementarne ¿estice, iako su odvojene ogromnim udaljenostima, znaju sve jedna o drugoj i ponašaju se kao da su jedno.
Iz materijalisti¿ke vizije univerzuma potpuno zasnovanog na slu¿ajno agregiranoj materiji, ¿ovje¿anstvo se kre¿e prema novom näinu razumijevanja stvarnosti, gdje materija i psiha koegzistiraju i integriraju se.
Dok klasi¿na fizika ostaje dominantna u svijetu, a koja se mo¿e osjetiti našim ¿ulima, pojavljuju se novi nivoi stvarnosti s psihi¿kim sadr¿ajima.
Na kvantnom nivou, klasi¿na fizika više ne vrijedi. Materijalni dio kosmosa sam ne uspijeva izvršiti svoju funkciju. Potrebna je psihi¿ka dimenzija, odnosno viši nivo, nivo nelokalnosti.
Na ovom nivou ¿itav svemir postaje jedno. Više nije napravljen od materije ve¿ od energije i informacija, a koordinira ga sila harmonije bez koje bi postojao samo kaos.
U najskrivenijim nivoima stvarnosti, materija ne mo¿e bez psihe. Sli¿no tome, psihi je potreban materijalni dio da bi se izrazila.
Ova svijest prati ¿ovje¿anstvo prema novom evolucijskom skoku, nakon ¿ega ¿e materijalisti¿ka dominacija prestati.
Uspostavit ¿e se era suradnje izme¿u psihe i materije. Fenomeni koji se sada negiraju, poput ekstrasenzornih percepcija, postat ¿e nasljedstvo uobi¿ajene upotrebe u svakodnevnom ¿ivotu.